Autor priloga: NENAD MITROVIĆ (BG, Srbija)

U martu 2007. godine umro je Ivica Percl, hrvatski šansonjer i kompozitor. Ili, kako je rečeno u članku: U svet rokenrol muzike ušao je 1961. Na početku karijere pevao je protestne pesme, što je šezdesetih godina bio veliki svetski trend. Od nastupa na festivalu u Zagrebu 1968, gde je izveo šansonu Đorđa Novkovića "Stari Pjer", potpuno se posvetio tom muzičkom žanru i postao jedan od najpopularnijih jugoslovenskih šansonjera.
Za sobom je ostavio više od 250 šansona na stihove 85 hrvatskih pesnika i pedesetak na vlastite stihove. Proslavili su ga recitali Dobriše Cesarića, Zvonimira Goloba, Željka Sabola, Enesa Kiševića, Tita Bilopavlovića, Zvonimira Baloga i drugih autora… (IZVOR -- DANAS.co.yu)
Ko je on, zapravo, bio?
    On je bio ex-yu verzija Dylana, Donovana, Joan Baez, koji su pevali antiratne pesme protiv rata u Vijetnamu, svakako među prvima koji je zaista bio akustičar u užem smislu te reči, potpuno originalan i zanimljiv na ovim prostorima.Svirao je gitaru i usnu harmoniku zajedno. Bio je ono što se naziva kantautor u pravom smislu te reči Jedna mala pesma ga je proslavila i ostala njegov zaštitni znak do kraja života.To je bio Stari Pjer. Inače autore pesme je bio Đorđe Novković
I svira Pjer, da svira još,
taj stari Pjer, za jedan groš.
I svira Pjer, da svira još,
taj stari Pjer, za jedan groš.

Cover te pesme je snimila slavna Nana Mouskouri  pod naslovom 'Dans le soleil, dans le vent'.
Diskografija mu je mala: svega tri albuma, od kojih je najpoznatiji prvi Ivan Ivica Percl – "30 godina Starog Pjera", Croatia Records, 1998.
Treći i poslednji je  objavljen neposredne pre njegove smrti. "U Zagrebu, sa Zagrebom, za Zagreb" (Cantus, 2007.).
Odlaskom Ivice Percla i starog Pjera su nestale šezdesete godine, zajedno sa  pevačima protesnih pesama, kao I  onih koji su verovali  da muzika može promeniti svet.

 Još kada je bio mlad, rat mu je odnio sve,
i ženu i djecu, i topli dom.
Ostao je sam, i zaboravio je na prošlost
jer Pjer i više nije bio Pjer.

Sad luta sam taj stari Pjer,
da svaki dan i svaku noć.
Sad luta sam taj stari Pjer,
da svaki dan i svaku noć.

Pjeru je ipak ostalo nešto,
i mnogi su imali priliku, da ga vide,
kako svira na usnu harmoniku.
On oduvijek svira za jedan groš,
a ljudi se u strahu pitaju,
da li će jednog dana i čitav orkestar biti tu.

I svira Pjer, da svira još,
taj stari Pjer, za jedan groš.
I svira Pjer, da svira još,
taj stari Pjer, za jedan groš.

Kažu, da ih danas ima mnogo kao što je Pjer,
a mnogi su imali priliku, da ih vide,
kako bez cilja lutaju.
Daleko od stvarnosti oni su tako sami,
a ljudi se u strahu pitaju,
da li će jednog dana i čitav svijet ostati sam.

I svira Pjer, da svira još,
taj stari Pjer, za jedan groš.
I svira Pjer, da svira još,
taj stari Pjer, za jedan groš.

STARI PJER /downlaod

Autor priloga: NENAD MITROVIĆ (BG, Srbija)   

Marina jeste ime koje vodi poreklo iz latinskog jezika sa značenjem morski ili nešto što ima veze sa morem.
Bilo je mnogo pesama, koje su noslile to žensko ime... Davnih  šezdesetih, Roko Granata je pevao čuvenu pesmu o Marini:
    "Marina, Marina, Marina
    Ti voglio al piu' presto sposar
    Marina, Marina, Marina
    Ti voglio al piu' presto sposar:"

Rocco Granata

Moram priznati da je cover Duška Jakšića za mene uvek bio bolji od originala. A bio je i veoma popularan. Svi su znali tu pesmu. On je bio, zaista, sjajan pevač i veliki šarmer. Tu "Marinu" je svako poznavao:
    Već mnogo dana volim ja Marinu,
    al njeni hladni pogledi me brinu,
    da hrabrost skupim nikad nemam snage,
    da mogu tada da joj kažem sve.
    Jer, kad mi ona nešto bliže priđe,
    tad srce odmah čak u pete siđe,
    i ne znam više kako mi je ime,
    odjednom kao da sam sasvim nem.
    Marina, Marina, Marina, zar ne znaš da volim te ja,
    Marina, Marina, Marina, učini da sunce mi sja.
    Moja lepa mala, ljubav nije šala,
    nemoj sa mnom da se šalis, o, ne, ne, ne, ne, ne!

    U našoj muzici je bilo još Marina...
    Novi Fosili, "Marina iz naše ulice":

    Imala je osmjeh s dvije jamice
    Marina iz moje ulice
    sanjala je nebo, zlatne livade
    Marina iz moje ulice

    Usnula je san jednom doć će dan
    kad dirnuti će zvijezde rukama
    Lucy in the sky, s dijamantima
    svijet bez suza i bez ratova

    Kupila je kartu za samo jedan smjer
    putem bijelog pakla posla je
    došla je do zvijezda to nije bio san
    samo jedan mladi život izbrisan

    Bijeli lovac čiste duše kupuje
    koju takne ona k nebu putuje
    bijeli lovac s crnim vragom trguje
    gdje je sad, gdje je sad
    Marina iz naše ulice
--------
 A onda je došla Marina koju smo svi poznavali: "dovoljno je da me vidi, da mi kaže Miki kako si..."

    Marina

    Na neku čudnu foru
    Marina misli da zna
    što sve treba da čini
    u društvu frajera
    suviše je obična
    i prazan joj je smijeh
    ali nužda me nagoni
    da spavam s njom.
    Dovoljno je da me vidi
    da mi kaže Miki kako si
    i već se osjećam bolje
    odmah je na cesti poželim
    ja sam samo jedan
    od mnogih koje zna
    šarmiram je uporno
    laskam izdaleka
    ona se na ništa ne žali
    o ničem nema sud
    ali nužda me nagoni
    da spavam s njom...
    Sinoć sam iz štosa
    zaželio na tren
    da bude nešto više
    da mi postane frend
    a Marina ko Marina
    negirala me skroz
    a meni se samo prohtjelo
    da spavam s njom
    (Azra, "Marina")
-----
    Za njom, još jedna Marina... Pomalo setna:

    Na božićno jutro sneno i mutno,
    u kaputu očevom,
    malčice prevelikom,
    došao sam na njena vrata,
    da joj kažem baš da odlazim.
    Jer niko nije znao sakrit suze k' o Marina,
    imala je oči boje vena,
    boje vena boje Dunava.
    A ja, ja ne mogu bez nje,
    Bože, Bože spasi me.
    (Marina, Prljavo kazalište)
---------------------
    Bilo je još Marina....

    Hajde,hajde,reci mi,
    koju igru igraš ti?
    Šta bi sa mnom želela?
    Zašto nisi kao ja?
    Tvoje bajke, tvoji sni
    nikad neće prestati.
    Stvarno sam poludeo,
    a sve je lepo počelo.
    Telefon se zapalio,
    zvao sam te ceo dan.
    Želeo sam da mi kažeš 'Da',
    a ti si opet nestala.
    Noćima sam maštao,
    danima se nadao.
    I sada samo želim da znaš
    da si moja...
    Marina,ti si cura fina.
    Ja zbog tebe nemam mira,
    ja bez tebe nemam sna
    (Marina,Vampiri)
----
Lično sam znao jednu Marinu koja sada mora imati  već mnogo godina......

    Tvoje modre oči,
     I ona plava haljina,
    Ima u njima duše mornara,
    I slanih daljina.
    A tvoj osmeh,
    Siguran i prisan svet,
    kao draga knjiga,
    ploča il portret.

    Između nas živi
    nevidljiv most,
    beli konji i mašta,
    bili su nam gost,
    sve što smo želeli,
    sve što smo hteli,
    neka ruka vremena,
    nikad ne podeli.

     I kada na dlanu,
    ponesemo mnogo godina,
    odemo u svet
    umornih ptica,
    i zrelih kupina,
    na tvojoj staroj haljini,
    ostaće da drema,
    sjaj prošlih časova,
    i naših dragih tema.

    Marina,Marina,
    da li si devojčica,
    Marina,Marina,
    Ili već pomalo žena

    (Marina, Dan za danom)

Ko zna koliko još pesama o Marini ima za koje ne znam...

1. SARM  - MARINA

2. RANI MRAZ - MARINA

3. VAMPIRI - MARINA

------------------------------------

Autor priloga: NENAD MITROVIĆ (BG, Srbija)

Pojava "Pop mašine" je donela beogradskoj sceni nešto što se čekalo otkad je rokenrol stigao u ove krajeve: relevantnu, autorski i izvođački moćnu, potpuno svesnu i jasno opredeljenu grupu, koja je shvatala suštinu odnosa rokenrola prema establišmentu i odbijala svaku mogućnost kompromisa. Pop Mašina je pokušala, i uspela, da na beogradsku scenu prenese duh najvažnijih strujanja u svetskom rokenrolu...."  (iz knjige "Fatalni Ringišpil" Aleksandra Žikića)

    Grupa je postojala u periodu od 1972-1976. godine, i činili su je:
    - Zoran Božinović, gitara (in memoriam)
    - Robert Nemeček, bas
    - Bata Popović, bubnjevi.
   
    Diskografija:
    1973. -- KISELINA LP, PGP RTB,
    1975. -- NA IZVORU SVETLOSTI , RTV Ljubljana,
    1976. -- PUT KA SUNCU, RTV Ljubljana.
    2007. -- KISELINA, remasterizovano  MFC Records

Album "Kiselina" je bio kultni beogradski album, tabu tema. Nešto o čemu se nije mnogo govorilo, što je bilo bitno drugačije od svega do tada viđenog u muzičkoj produkciji.
    U okvirima YU-scene "Kiselina" je predstavljala anomaliju: za razliku od šest meseci ranije izašlog debija YU Grupe, "Pop Mašina" na svom prvencu ni na koji način nije delovala kao bend sa ovih prostora; u odnosu na introspektivne albume Drage Mlinareca, beogradski trio negovao je daleko izraženiju frikovsku notu; u poređenju s opšteprihvaćenim pop-rok modelom Indexa, Pop Mašina je predstavljala bandu zabludelih besprizornika; da peva o bubama u glavi ili babi koja je trla lan, kao što je to činila podvojena Korni Grupa, ova ekipa nije ni pomišljala.
Iako se sa ove (vremenske) distance može reći da kolosalni prvenac "Time" nadmašuje "Kiselinu", treba imati u vidu da će Pop Mašina do sunca stići dve godine kasnije, sa remek-delom "Na izvoru svetlosti", tvoreći tako, uz prateće singlove, opus koji sija unikatnom svetlošću.... (izvor - POPBOKS)
Ono što bih dodao jeste sledeće: imao sam sreću da sam poznavao ljude iz "Pop mašine", i da sam ih slušao na nekoliko koncerata. Šta reći za bend koji je koncerte počinjao stvarima Dzimija Hendriksa, kao što su  "Spanish Castle Magic", "Come On" i "Voodoo Child"?!
Grmljavina njihovih gitara, jedna neporeciva i ogromna energija, zvuk koji nosi poput tornada, sa autentičnom genijalnošću gitariste Zorana Božinovića. je bio beogradski odjek pomenute Zapadne obale, psihodelije, puta ka Suncu u koje su izvođači zaista verovali, kao i njihova publika. Ako je i jedan sastav sublimirao, kroz muziku, vreme dece cveća, hipija, LSD-a,  komuna, slobodnog seksa i prkosnog otpora građanskom društvu na našim prostorima, onda je to bila "Pop mašina"!
    Taj period je, zapravo, bio zlatno vreme rokenrola i njegov vrhunac. Ne treba zaboraviti, takođe, da je "Pop mašina" pružala apsolutnu logistiku u vidu ozvučenja i organizacije beogradskim akustičarima na svim značajnim nastupima  u Beogradu tog vremena, počev od pozorišta Dadov, pa nadalje...
    Remaster "Kiseline" iz 2007. godine  podseća zapravo na stih iz jedne njihove pesme: "Umesto svega sećanje u našoj duši vreba..."

Dok večnost traje oko nas svi smo njene lire stih
A kada reč nam izbriše sebi uzme zlatnu nit
A ona kao deo nas ka svome vrelu hrli
Umesto svega sećanje u našoj duši vreba
(Iz pesme Rekvijem za prijatelja,Pop Mašina).

1. Vodoo child

2. Zemlja svetlosti

Autor priloga: NENAD MITROVIĆ (BG, Srbija)

Čitajući jednu, relativno bajatu, vest iz 2007. godine o  početku privatizacije beogradske dvorane "Doma Sindikata", setio sam se jedne drugačije stvari vezane za to mesto. (  www.dragas.biz/content/view/3750/68/ )
Danas, posle toliko godina (Dom je počeo sa radom 1975. godine), osim upornih izlagača cveća, prodavaca meda, i  večitih malih uličnih prodavaca semenki i kikirikija... retko šta još podseća na sedamdesete i osamdesete godine dvadesetog  veka(?!)
A tu je počeo prvi Fest, davao se "Galeb" Džonatan Livingston, "Goli u sedlu"/Easy rider… Tu je svirao slavni violinista Hehrik Šering...
Nekada su organizovani koncerti na velikim orguljama, jedinim u  ex-YU, koje sada ne rade, jer nema para za popravku. Koncerti sedamdestih godina XX veka ovde su bili legendarni, i mesto za to kao sada, recimo, novobeogradska Arena.
Zagrebački Jugoton je 1975. godine izdao ploču pod nazivom "Kongres rok majstora" predstavljajući tada četvoricu gitarista koji su bili u trendu: Gorana Bregovića, Vedrana Božiča, Josipa Bočeka i Batu Kostića. U to vreme  gitaristi su bili veoma tražena roba. A to čime su se bavili, bila je profesija.
    Nije mi namera da govorim o toj ploči. Svako od nabrojanih gitarista je pokazivao vrhunsko umeće na svoj način. Povodom tog albuma je bila organizovana i turneja po bivšoj Jugoslaviji.
    Poznate kompozicije sa ovoga albuma jesu: "Ima neka tajna veza", kao i instrumental "Dinamit" Josipa Bočeka, često puštan na radiju u to vreme.
    Vedran Božič je bio gitarista verovatno najbolje jugoslovenske grupe tog vremena: "Time" iz Zagreba.
    Meni se najviše sviđao Miodrag Bata Kostič koji je svirao u "Yu grupi" . I to je povod ovoj priči.
    Krajem sedamdesetih, baš u Domu Sindikata, na jednom od rok koncerata, svirala je i "Yu grupa" sa Batom Kostićem.
    Veoma je teško prepričati njegovo umeće. Pričalo se da je svirao čai i sa Jimmy-jem Hendrix-om!  Ne znam da li je to tačno, ali, ako nije, mogao je komotno.
Njegova gitara je plakala, smejala se, šaputala, vrištala... u beskrajno virtuoznim solo deonicama.
    Nepodnošljiva lakoća postojanja!
    Slušao sam mnoge velike gitariste, kasnije. Između ostalih: Al Di Meolu, Larry Corriella itd...  ali više nikada nisam čuo čoveka čija gitara priča. Da ne pominjem da je smrću rock&rolla, krajem osamdesetih na ovim prostorima, nestala i profesija rok gitariste.
    Baš kao što sada, eto nestaje i DDS, to jest Dom Sindikata.

MIODRAG BATA KOSTIĆ - Rock and roll

Autor priloga - NENAD MITROVIC

Davne 1964. godine dva pevača, Lado Leskovar  i Đorđe Marjanović su pevali pesmu "U pregrađu". To je bilo vreme kada se na festivalima jedna pesma pevala u dva kruga: u  prvom jedan, a u drugom drugi pevač, pa ko bude bolji.
    Ne sećam se ko je bio bolji, odnosno pobedio, ali u obe interpretacije pesma je bila O.K.
    Pesma je imala fantastičan tekst?! Bila je, zapravo, šansona u laganom ritmu. Mirisala je na predgrađa, na kuće sa ogradama koje se uvek malo tresu kada pored njih prolaze vozovi, sa rasutim vešom na kome drema sunce, i decom koja svoje detinjstvo provode u tim dvorištima.
    Mnogo godina kasnije ovu pesmu u svom coveru izvodi Meri Cetinić, dodajući joj topinu svog glasa i ženskog srca, u modernijem aranžmanu, tako da to liči na pop baladu.
    Pesmu svi znaju, u ovoj ili onoj interpretaciji, ali retko ko zna da je tekst napisao hrvatski novinar i tekstopisac Dragutin Drago Britvić koji je umro 2005. godine. Pisao je tekstove za mnoge pevače, čak i za Arsena Dedića, Ibricu Jusića i druge.
    Opus mu je oko hiljadu pesama, o Zagrebu, malim kućama, velikim ljubavima, i malim ljudima.
    Pesme: Trešnjevačka balada, Bicikl, Kockar, U  predgrađu. Osamdestih u ex-YU, sam proveo neko vreme u Zagrebu, blizu Dubrave, gde prolaze vozovi u predgrađu.
    Uz ovu pesmu,  jasno se sećam  mirisa jorgovana,malih kuća i dvorišta punih neba i ptica,  kao u romanu "Zagrebčanka" Slobodana Glumca.

POTRAŽI ME
 
Ova dvorišta puna neba i ptica
udju, ko muzika stara,
nekud duboko u nas
i tu uvijek ostanu.

Tu nas čekaju davno poznata lica.
Jedan je kuštravi dječak
uvijek u proleće tu,
ti znaš zašto dolazi.

Tko je nekada nosio
prvo sunce po dvorištima,

nikada sasvim ne ostavlja
ovaj žvot u predgradjima...
Potraži me u predgradju,
na ulici, na raskršću,

gdje ti je jorgovan rasuo perle,
gdje nam je proleće dotaklo usne
 i pobjeglo.

Potraži me u predgradju,
kraj vlakova što prolaze,

bićemo sami u svitanje dana,
bićemo sami u pjesmama ptica,
 ko nekada.

Drijemaju jedra od rublja i cvijeća,
čekaju vjetar da nekuda plove.

Čujes li - naše nas predgradje zove,
traže te kuće i ulice stare.
Potraži me u predgradju,
poljubi me u sjećanju,

bar onih sati kad ostaneš sama,
ako me sada još imalo voliš –

potraži me.

Ti nemaš prsten sa našeg venčanja,
al' pamtiš streju na kraju grada,

bez mnogo cvijeća, bez vela i zlata,
bila si lijepa i sretna ko nikad.

1. Đorđe Marjanović: POTRAŽI ME

2. Meri Cetinic: POTRAŽI ME

Autor priloga - NENAD MITROVIC

Veliki umetnik i kantautor Arsen Dedić je imao mnogo pesama koje su same za sebe bile poezija. Na njegovoj muzici su odrasle generacije. Šansonjer i karakterističan kantautor je obeležio svoju epohu. Treba imati u vidu da je pisao i knjige poezije. Jedna od njih, "Brod u boci", jeste jedna od najpodavanijih knjiga poezije u ex-Yu. Svestran muzičar, svoje korene je imao u uticaju francuske šansone i italijanske muzike šesdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Blizak njemu je, recimo, bio Serđo Endrigo, u Italiji.
    Ono po čemu se razlikuje od slavnih akustičara sedamdesetih, recimo: Donovana, Dilana, Mek Lina jeste intimna muzika, često obojena pastelnim i blagim tonovima klavira, flaute, hermetički zatvorena u svom autizmu.
    Meni draga i jedna od njegovih najlepših pesama je zapravo ova u prilogu, koja je nadživela vreme svog nastanka. Duboka u svojoj jednostavnosti.

Takvim sjajem može sjati...

Takvim sjajem može sjati
Ono što je prošlost sad
Što ne može da se vrati
Što je bilo ko zna kad?!

Ljubav naša ranih ljeta
Za oboje bješe jad
Sad je prava, sad je sveta
Kada više nisam mlad.

Otkriva mi svoju tajnu
I zločinac, starac sjed
Imao sam prošlost sjajnu
Ganjao me čitav svijet.

Počast se na kraju primi
Ide vrijeme, bije sat
Pobjedom se posle čini
Izgubljeni neki rat.

Ove bitke, ove rane
Otkriće ljepotu svu
Kada budu stvari davne
kad ne budu više tu

Ova jutra što te muče
Pružiće i tebi sve
Kada sutra bude juče
A ti budeš ko zna gdje?!

Uzalud od ove noći
Tražiš da ti više dâ
Jer najprije mora proći
Da s o njoj nešto zna.

Pravim sjajem može sjati
Samo što je prošlost sad
Što ne može da se vrati
Što je bilo ko zna kad?!

Takvim sjajem može sjati...

 AUTOR PRILOGA - NENAD MITROVIC

     Zlatne sedamdesete… Na akustičarskoj sceni toga vremena  značajna grupa su bila Tamara I Nenad Pavlović. Brat i sestra.
    Izvodili su sopstvene kompozicije,on je svirao gitaru,pevao  i komponovao, a ona je pevala. Snimili su nekoliko singlova, I jedan LP. Poznate su pesme Pred kraj neba, Pisma spali uveče i Ako nisi verovala, njihova najbolja i napoznatija pesma.
    Ova pesma snimljena 1974, je živa istorija beogradskoh akustičara. U pratnji duetu Tamara I Nenad je grupa S vremena na vreme,gde se tekst napisao M.Đukić,inače autor čuvene pesme Na sunčanoj strani ulice..Pesma je obojena karakterističnim bojama gitara S vremena na vreme,  i njihovim vokalima .Flautu je svirao verovatno Branislav Zarin, poznati beogradski sešn muzičar..Tamara I Nenad perfektni ,izvaredan tekst I lepa melodija, karakterističnih glasova u pesmi koja je klasika beogradske akustike. Fenomenalno.


Ako nisi verovala


Ako nisi verovala da se zorom nebo beli

Ako nisi verovala u sve ono što smo hteli

Ako nisi verovala u sve priče,u sve laži

Ako nisi verovala da te tako dugo tražim...

Zaboravi šetnje duge,nebo više nije plavo

Zaboravi moje ruke,koje nisi ljubit znao

zaboravi šta je bilo,jedno drugom šta smo dužni
 
zaboravi šta se skrilo u srcima dok smo tužni

zaboravi kako teče suza što se zove moja

Zaboravi jedno veče kad verovah da sam tvoja

Ako nisi verovala

Autor priloga: Nenad MITROVIC

(Prethodna recenica iz naslova posta je 'pozajmljena' sa foruma GonzaRacing.com.)

Baš tako. Svakako!
Grupa Zana je, definitivno, bila prva prava pop grupa. Dok je u Engleskoj pop "cvetao" tokom šezdesetih godina, kod nas se pojavio sa ovim sastavom, petnaestak godina kasnije. Skrivena pod oznakom novog talasa, osamdesetih (godina XX veka), upakovana kao pop-rok atrakcija, bili su prava pravcata pop grupa. Sto posto!
Naša verzija engleske grupe Boomtown Rats. Bar mene su mnogo podsećali na ovaj sastav.
Zana Nimani je bila pevačica grupe, po kojoj je ona i dobila ime, i mnogo više od toga.
Harizmatična, sjajna pevačica, sa ukusom i stilom, definitivno jedan od najtoplijih vokala koje sam ikada čuo! Zani je donela besmrtnost pesmom "Dodirni mi kolena", koja je neodvojivi deo lepršavih godina, osamdesetih i malo pre, i malo posle njih.
Grupu je napustila 1985. godine. Snimila je jedan solo album 1986. godine Noćas pevam samo tebi, koji je bio i njen poslednji.
Njen stajling, šarm i boja su bili  neponovljivi. Najbolja pesma sa ovog albuma je svakako  Što ne znam gde si sad.
Neki kažu da je ona bila naša kopija Kym Wild, devojčice su oponašale njenu frizuru i vukle repove, kao i ona. Čini se da je ipak , pre svega, bila svoja, sa pesmicama pitkim kao mleko koje je stajalo  uredno poslagano rano ujutru isped samousluga tog vremena.

Zana Nimani - Što ne znam gde si sad

Autor priloga: NENAD MITROVIC

Nije sporno da je  u pitanju najpoznatija jugoslovenska diskoteka. Bila i ostala. Prva prava velika diskoteka otvorena 1971. godine. Talas Vudstoka, hipija i dece cveća, prošao je i kroz Beograd i ostavio svoj trag. Slušala se dobra muzika, a i slušaoci su bili dobro informisani.
    Kao što reče jedan od učesnika tih vremena... Nekada davno u diskotekama se slušala muzika, a ne buka. Popularna muzika delila se na onu za slušanje i kuliranje i muziku za treskavac i stiskavac. Tih, sada, tako dalekih šezdesetih najzagriženiji konzumenti onoga što je dolazilo sa one strane, hodali su neispavani, raspasanih podočnjaka, s obzirom na to da su iz noći u noć na skali Teslinog radija besomučno jurili Radio Luksemburg i Monte Karlo, ne bi li čuli šta se to sluša na starom trulom Zapadu. Ne bi li, što bi današnji klinci rekli, bili u trendu.
    Tih godina, teško da su se među redovnim posetiocima Cepelina i Monokla, prestoničkih diskoteka na glasu, ali i mesnih zajednica ili školskih sala za fizičko, provincijskih surogata disko klubova, mogli naći oni koji u svojim mlađanim životima nikada nisu čuli za Aretu Frenklin, Dajanu Ros i Sjuprimse, Otisa Redinga, Džejmsa Brauna ili Vilsona Piketa. Naprosto, bilo je nezamislivo iz vikenda u vikend đuskati uz neke stvari, ne znati šta je po sredi i ispasti glup u društvu. (izvor - URASTANJE, "Danas")

Diskoteka Cepelin je bila potpuni glamur tog doba. Na prostoru od više stotina kvadrata, sa tri podijuma, bezbroj svetlosnih efekata, prepuna crvenog skaja i zlatnog mesinga, postala je zvanični i najbolje mesto noćnog života tadašnjeg Beograda.
    Tadašnji DJ-evi su bili bogovi, nešto kao profesori muzike, koji su puštali najnoviju muziku, koja je, često, nešto kasnije opstajala na svetskim top listama i listicama. Jedna od čuvenih pesama iz tadašnjeg Cepelina je bila pesma "Papa was a rolling stone", grupe Temptations ,a od laganića  "In a gada davida" grupe Iron Butterfly.
    Diskoteka tog vremena je inače bila mesto okupljanja i socijalnog života, vremena bez mobilnih telefona i dobre internet veze. Tu su se pravile i žurke, slavili rodjenadani, itd.
    Specijalitet diskoteke Cepelin je bio matine za omladinu, preko vikenda, kada su oni sa manjim brojem godina mogli da dođu, pošto nisu mogli da izlaze u ponoć, što je sada uobičajeno.
    Cepelin je delo dobrog duha Beograda, korak u industriju zabave, naš otisak glamura velikog sveta i zbivanja u velikom svetu, recimo Londonu, koji je zbog muzike tada bio centar sveta.Ne treba zaboraviti tada smo slušali muziku na radiju tesla i Filips i gramofonima   gde su se vrtele singlice na 45, a longplejke su bile vredna i retka roba.
    Postojanje diskoteke "Cepelin" bio je veoma važan moment. To je onomad bila prva institucija rokenrola.... (izvor - NIN, Bgd)

Složio bih se sa tim. Osim škole rokenrola, to mesto je bilo i škola dela sentimentalnog vaspitanja moje generacije.
Prilog: Hot butter,popcorns, jedan od hitova diskoteka sedamdesetrih na osamdesete.

HOT Butter - POPCorns