Autor priloga: NENAD MITROVIC

Huan Ramon Himenez je divno napisao stihove o Bogu u jednoj svojoj pesmi DVA OKA TVOJA, DVE RUKE MOJE:

Ovo more je more,
koje sam prešao petnaest puta,
ali danas,
to je već tvoje more,
tvoje, u meni, u meni,
ne more moga okršaja,
ne more čekanja tebe,
ne more koje rekoh
da je pokret i večna promena,
vec more,
koje sam ja stvorio.
po liku mom,

da bi na tebe ličilo. 
Gospode željni i željeni,
more,
more sam nadom odojio, more,
u leji vere, u slatku gorčinu.

I niko me više neće otrgnuti,
iz te vere,
osim one druge vere, u nebo,
kome talasi ovog neba
podrivaju stenu.

Na ovom moru, kao na oblacima,
sreli smo se,
na ovom moru,
mom ognjištu,
ti i ja, sigurni da smo braća
i ljudi, dva brata, dva bića,
kao sto su dva oka tvoja,
dve ruke moje.
------
Asim Sarvan je bio pevač najpoznatije akustičarske grupe sedamdesetih "S vremena na vreme". Svojim glasom je davao boju i toplinu zvuku cele grupe. Kao što je i sam rekao, jedna od osnovnih odlika rada grupe »S vremena na vreme« bio je pokušaj stvaranja originalnog domaćeg urbanog zvuka te drugačijeg tumačenja folklora kroz pop i rok kulturu, ali uz poštovanje čistote tradicije jer smo smatrali, da su naši najveći uzori, Bitlsi, nešto slično činili u okvirima svoje kulture. (Izvor: yumreza.org.yu/asimsarvan/biografija.html )

 Krajem osamdesetih godina XX veka, on ulazi u nešto potpuno novo, rekavši:     "Krajem osamdesetih, dakle, pred sam pad Berlinskog zida, negde u nekoj tački na unutrašnjim zidovima mojih nozdrva, pojavio se čudesan miris i ja osetih neku novu svežinu, koja je nagoveštavala velike promene..." (izvor - isti
    Rezultat toga je CD pod nazivom: "U potrazi za dobrim odgovorom".
    Ova zbirka je  jedno duhovno spiritualističko putovanje, traženje odgovora o postojanju i Bogu, pitanje vere. Pravoslavlje, Đurđevi Stupovi.  Ambijentalna ploča puna etno motiva, ali i  zvukova koji podsećaju na Pink Floyd.

Put od žutog kamena

Mnogo je palo prašine vremena
Oči su svikle na tugu i na mrak,
Padoše kipovi građeni zaluda,
Ostaše samo zaarovi bačeni iza nas.
Stotine hiljada ramova sudbine,
Slomljenih slika sa zidova od sna.
Srušiše se moćni hramovi zabluda,
Opet se konopi zategoše oko nas.
Težak put, iza nas,
tamna noć, oko nas.
Teška reč, razrušen dom,
Težak put ...
Ispred nas ... iza nas ...
Na svetioniku, u suton na osami
Najzad pronađoh izgubljeni mir;
Tamo gde nema hramova zabluda,
Tamo je put od žutog kamena ispred nas ...
Ispred nas,
 

Sa druge strane, drugi čovek...
Nekadašnji pop idol Ket Stivens koji je pre 29 godina promenio ime u Jusuf Islam izjavio je da je prešao u islam zbog jednog malog morskog talasa koji mu je svojevremeno spasio život.
    To se dogodilo 1975. godine dok se pevač nalazio u Malibuu, u Kaliforniji.
    "Tog kobnog dana odlučio sam da odem na plivanje, ali me niko nije upozorio da nije dobar trenutak. Pokušao sam da se vratim na kopno, ali sam iznenada osetio da neću uspeti pošto me morska struja vukla u suprotnom pravcu. Bio sam prestravljen. Pomislio sam da je to kraj i rekao 'Bože, ako me spasiš biću tvoj sluga'" - poverio je Jusuf Islam u jednom intervjuu američkoj televizici CBS.
    "Instiktivno sam znao da postoji sila koja mi može pomoći. Odjednom, iza mene se pojavio mali talas. U trenutku se desilo pravo čudo, struje su postale povoljne po mene, pa sam smogao snage i doplivao do obale" - rekao je on.
    Ket Stivens (58), poreklom Grk, prešao je u islam 1977. godine nakon što je od brata dobio primerak Kurana. Promenio je ime u Jusuf Islam, i povukao se sa pop scene.
    Album naslovljen "Another cup" koji je izašao sredinom novembra, prvi je posle njegovog prelaska u islam i povlačenja iz komercijalne muzike.
    Ket Stivens doživeo je veliku svetsku popularnost 60-ih i 70-ih godina XX veka sa hitovima kao što su: "Wild World", "Moonshadow", "Father and Son", "My Lady d'Arbanville" i drugi. (izvot - MONDO)

Himenez, Sarvan, Islam...

Put od žutog kamena

Autor priloga: NENAD MITROVIC

Moja sećanja na pravu, staru kafanu "Pod lipom" datiraju iz šezdesetih godina XX veka. Ona je zaista bila na uglu Makedonske i ulice Lole Ribara!  U nju se ulazilo stepenicama nadole, da ne kažem basamcima. Dole je uvek bilo živo, mirisalo je na prebranac i šljivovicu. Tu su svraćali kondukteri i vozači linija GSB-a 27a, 27b, 27v... Karaburma, Mirijevo i Čalije. Da tresnu jednu rakijicu sa nogu, i da predahnu. Meni je bio tipa: kolenice, škembići u saftu, deset sa lukom itd... Ali je kafana imala i dušu, i atmosferu!
    Ono što je bitno jeste da je ispred nje zaista stajala lipa!
    Kasnije tu se podiže moderna, za to vreme višespratna zgrada, gde  ostaje, uz Jugobanku i Opštinu, i novi restoran "Pod lipom".
    U njegovom podrumu radi jedna od prvih picerija u Beogradu, gde se čekalo na mesto da se sedne, i gde  je novitet bila pica sa feferonima koja je imala veoma poseban ukus.
    Sama kafana je bila legendarna sa baštom, i veliki izlogom u staklu. Tu su sedeli raznorazni boemi, umetnici, pisci, novinari... slučajni prolaznici...
    Prava kafana: kelneri u belim košuljama koji opominju da se ne treba ljubiti na javnom mestu, koka-kola u čaši, obavezni špriceri, flekavi stoljnjaci... jeftin izlazak! Imala je "ono nešto" zbog čega je uvek bila krcata, a atmosfera uvek opuštena i domaćinska…
( izvor www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=3260 )

    Boemi i umetnici

    Kako kaže pisac Momo Kapor:
    "Mislim, pre svega, na mnoštvo mojih nepoznatih, anonimnih, zaboravljenih učitelja, usmenih književnika koji više ne postoje u Beogradu, kao što ne postoje ni stare, divne beogradske kafane, kakve su bile: “Zora”, “Šumatovac”, “Pod lipom”, “Boka”, “Složna braća”... da ne nabrajam dalje.
    Zamenili su ih dragstori, banke, parfimerije i kafići od metala sa preglasnom muzikom, da se ne bi razgovaralo. Usmeni književnici bili su posebna vrsta ljudi, bez ijedne napisane stranice, držali su kafane i stolove, a njihova sabrana dela kojim su nas oplemenjivali odlazila su zajedno sa dimom cigareta, iznad kariranih, crveno-belih stolnjaka, ispolivanih vinom, prema tavanici i goloj sijalici koja je ličila na staklenu suzu. Iz njih su prštale anegdote, urbane legende, kao skaredne misli o veličinama, lažnim idolima, o čudnim događajima. Oni su nas oblikovali i odlazili neprimetno i tiho, u pratnji dvojice-trojice drugara, na groblje. Njihova imena gotovo da nisu ni zabeležena. Čini mi se, ako sam išta radio u životu, pokušavao sam da zadržim deo tog iščezlog beogradskog duha, tog duha koji se rađao svakog podneva u kafani “Zora” i iščezavao u ponoć na istom mestu..." (IZVOR - www.svevesti.com/?l=sr&a=2553 )

Kafana Pod lipom jeste deo zajedničke mladosti, deo  starog dobrog duha Beograda.
U rastakanju starog vremena, vremenu globalizacije, i dolazećeg kapitalizma i ona nestaje poput toliko drugih... Doba kada novac i vreme nisu imali posebnu težinu,  prošlo je zauvek!
Jer kafane su, kako se kaže u defeniciji nepoznatog autora s početka 20. veka utočište usamljenima i tužnima, meraklijama i kavgadžijama, secikesama i džambasima, pesnicima, trgovcima i političarima. / www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=30609  /

Ponekad, kada prodjem pored restorana Pizza Hut, setim se jedne stare pesme grupe Sedmorica mladih pod nazivom "Kafana pod lipom".

KAFANA POD LIPOM

Autor priloga: NENAD MITROVIĆ

Atelje 212 je počeo sa radom davne 1956. godine kao malo pozorište sa 212 stolica,  i po tome je  i dobio ime. Vremenom je postao kultno pozorište sjajnih gumaca i fantastičnih  predstava. U njemu je počeo BITEF, međunarodni festival novih pozorišnih tendencija. Kao avangardno pozorište tog vremena, prikazao je mjuzikle “Kosa” i “Isus Hristos super star” a, takođe, legendarne predstave poput: “Psećeg srca”, Bulgakova... Monodrame kao što su: “Portnojeva boljka”, “Živeo život Tola Manojlović” itd.
    Ipak jedna predstava pod nazivom “Kralj Ibi” je, svakako, obeležila ovo pozorište i jednog glumca. U pitanju je Zoran  Radmilović. Veliki glumac, poznat kroz bezbrojne pozorišne predstave, filmove, kao i TV-serije, svoju životnu ulogu je ostvario upravo u predstavi “Kralj Ibi”.
    Sama predstava je delo francuskog pisca Allfreda Žarija, i sama po sebi  kao komad nije predmet ove priče, već način kako je izvođenja.
    Predstava koja traje oko  devedeset minuta je bila jedna urnebesna tragikomedija, čije trajanje  nije bilo moguće predvideti: često je trajala i po tri sata. Zahvaljujući Zoranu Radmiloviću i njegovim sjajnim impovizacijama vrlo brzo je postala kultna predstava.
    Postojao je krug ljudi koji je ovaj komad gledao svaki put,  neki više od, recimo, sto pedeset puta, obzirom da se predstava davala skoro dvadeset godina. Oni su bili neki nezvanični klub ljubitelja "Kralja Ibija".
    Predstavu sam gledao desetak puta, i to je veoma teško prepričati. Sećam se jednog izvođenja, gde su se, osim publike, smejalli i glumci na sceni, bravuroznim impovizacijama, gegovima i dosetkama Zorana  Radmilovića. Meni je to ličilo na sviranje legendarnog tria 'Jimmy Hendrix experience', sa nenadmašnim impovizacijama iI harmonijama, a sve je delovalo kao unapred dogovoreno i uvežbano. Spontano.
    Ova predstava je bila deo dobrog duha Beograda sedamdesetih.
    U Atelje 212, đaci, studenti i vojnici su mogli dobiti kartu za, recimo, jedan dinar. Pozorište je bilo in.
Mnogo godina kasnije bio sam u  Ateljeu, na nekoj proslavi jednog od velikih donatora obnove Ateljea 212 početkom devedesetih čije je ime uklesano na ploči donatora u pozorištu...
    Ništa mi nije bilo isto: ni pozorište, ni predstava koju sam tada gledao, a ime joj zaboravio. Nešto mi je nedostajalo.
    Izgleda da je dobri duh isčezao sa vetrom negde niz ulicu Lole Ribara. Pardon, Svetogorske.

KRALJ IBI

Autor priloga: NENAD MITROVIĆ

Stihovi pesnika kao muzička inspiracija nisu ništa novo. Razlika je u tome da li su te obrade uspele više ili manje.
Govoreći o našoj domaćoj muzici veliki je broj pesama pesnika za koje je napisana muzika . Neke od njih su veoma poznate. (LINK)
Neke od njih su nadživele vreme u kome su napisane, i ostale su  kao evergreen za sva vremena. Posebno bih izdvojio nekoliko pesama.

Zvonimir Golob, “Na trgu ispod sata”, u interpretaciji Ibrice Jusića.

NA TRGU, ISPOD SATA
 
Svejedno da li ideš ili stojiš,
svejedno da li želiš ili ne,
taj dan će doći kojega se bojiš,
na trgu, ispod sata, i - bez nje.
I ništa neće zaustavit moći
tu prašinu tvog pješčanog sata
i jednog dana ili jedne noći
zatvorit će se i posljednja vrata.
Jer za tvoj život netko drugi bira,
svejedno da li želiš ili ne.
I bit ćeš sam sa zmajem od papira
na trgu, ispod sata, i - bez nje.
I nećeš čuti svoj udarac groma
na praznom trgu, sam i poslije svega.
Tu bit će samo davni miris dunje
iz tvog djetinjstva ispod trula snijega.

NA TRGU, ISPOD SATA

Dobriša Cesarić “Oblak”,  u izvođenju Vlade I Bajke

Oblak
 
U predvečerje, iznenada,
Ni od kog iz dubine gledan,
Pojavio se ponad grada
Oblak jedan.
Vjetar visine ga je njiho,
I on je stao da se žari,
Al oči sviju ljudi bjehu
Uprte u zemne stvari.
I svak je išo svojim putem:
za vlašću, zlatom il za hljebom,
A on - krvareći ljepotu -
Svojim nebom.
I plovio je sve to više,
Ko da se kani dići do boga;
Vjetar visine ga je njiho,
Vjetar visine raznio ga.

OBLAK

Mak Dizdar “Modra rijeka”, u  interpretaciji Arsena Dedića

Modra rijeka
 
Niko ne zna gdje je ona
Malo znamo al je znano
Iza gore iza dola
Iza sedam iza osam
I još dalje i još gore
Preko gorkih preko mornih
Preko gloga preko drače
Preko žege preko stege
Preko slutnje preko sumnje
Iza devet iza deset
I još dublje i još jače
Iza slutnje iza tmače
Gdje pjetlovi ne pjevaju
Gdje se ne zna za glas roga
I još huđe i još luđe
Iza uma iza boga
Ima jedna modra rijeka
Široka je duboka je
Sto godina široka je
Tisuć ljeta duboka jest
O duljini i ne sanjaj
Tma i tmuša neprebolna
Sto godina široka je
Ima jedna modra rijeka
Ima jedna modra rijeka
Valja nama preko rijeke

MODRA RIJEKA

Autor priloga: NENAD MITROVIC

Sedamdesetih godina, veoma popularna radio-emisija na Drugom programu Radio Beograda bila je: «S pesnikom u podne». I, zaista, počinjala je tačno u podne emitovanjem pesme, koja se puštala  cele nedelje, nešto kao hit. To je uvek bila muzika na tekst pesnika. Kroz tu emisiju su prodefilovali mnogi pevači, kantautori, kao i grupe, koje su imale neku pesmu na test pesnika. Pesme su posebno snimane u studiju Radio Beograda za ovu emisiju, i ona je bila dosta popularna i slušana.
    Jedna od  pesama iz tog vremena je svakako «Jesen je šta da ti kažem Ana», u izvođenju Gordana Balabana. Tipična akustičarska balada, dobar spoj  teksta i muzike, jedan glas, jedna gitara. Autor teksta je bio pesnik  Petar Jevtović. Ova sjajna pesma se kasnije mnogo vrtela na radiju i bila je poznata.
    Zanimljivo je da o izvođaču nema nikakvih tragova, niti podataka. Ne znam da je snimljena na ploči, o tome nema evidencije, niti je ima u bilo kakvim kompilacijama muzike tog vremena.
    Zanimljivo je da je ova pesma, uspešno preživela, veliki vremenski period, i da je i danas ostala mali evergreen (možda među deset najuspešnijih pesama akustičarske muzike). Jednostavna i perfektna!

Jesen je, sta da ti kažem Anа

Jesen je, šta da ti kažem Ana
Eto, sada kiša ne pada
Ali u duši vraški je bolno
Začudo, prazne su mi oči

Jesen je, i žute reči ostaju
Kao nemi listovi
Na ovome stolu

I danas, na mome pragu
Nema nikakvog gosta
Sivilo umesto bola
Sivilo umesto bola

Jesen je, šta da ti kažem Ana
I sama valjda već shvataš draga
Nisu potrebne ni neke reči
Ovo je surovo vreme

I danas, na mome pragu
Nema nikakvog gosta
Sivilo umesto bola
Sivilo umesto bola

Jesen je...

Autor priloga: NENAD MITROVIC

Šezdesete godine XX veka su bile godine radnih akcija, godine jagoda u grlu za  generaciju koja je tada stasavala, godine poleta i velikih nada! Već tada polako se odlazilo u  Trst u šoping, što će kasnije postati omiljena moda i trend.
Muzika je bila pod velikim uticajem, zbivanja, pre svega u Italiji, ali i šire: pevali su se šlageri, ali i šansone. Postojali su Mikisti i Đokisti (ljubitelji Mikija Jevremevića i Đorđa Marjanovića), ali i VISOVI (vokalno instrumentalni sastavi), poput -  beogradskih Silueta,  sarajevskih Indexa itd. Itd.
Pop i rok su tek bili u povoju.
Među raznim izvođačima, koji su često pevali tuđe pesme, što je bila velika moda, pogotovu italijanske, Diego Varagić, odavno zaboravljen sada, isticao se lepim i toplim glasom. Da li su to bili šlageri, zabavna muzika, manje je bitno.
Čovek je lepo pevao, snimio više singlica. Ima ga i u kompilacijama iz tog vremena (Srećan rođendan, Krčma na putu za Tenesi itd). Zapamtio sam ga po pesmi Dominik, godina 1964. Pesma  je prepev, nekakvog fransuskog hita tog vremena, ali u Diegovoj interpretaciji to zvuči fantastično! Sunčano i poletno. Diego je zaista bio poseban.

Dominik, nik, nik,
Biće ime njeno znam, jer tako želim ja.
 kosa plava kao lan,
 oči tople kao san,
 to je moja Dominik.

DOMINIK

Pred nama je prva u seriji ploca koja je trebalo da predstavlja demo bendove Srbije, ali se nazalost zadrzalo samo na dva izdanja. Ovo je prvo.

PARTIBREJKERS su pokazali nivo cak i u ovom demo snimku koji je medju kolekcionarima glavni hit. Videlo se jos onda da ce to biti velika grupa.

REX ILUSIVII je jedan talentovan momak koji je nazalost nesrecno umro spasavajuci snimke (?) danas vec jako poznate pevacice BEBEL GILBERTO. Na nedavnom gostovanju ove pevacice u Beogradu ona je ceo koncert posvetila masem momku Mitru Suboticu Subi i  rekla da bez njegove pomoci ne bi uspela da napravi karijeru. Ovom momku smo se mi oduzili pozorisnom predstavom REX ILUSIVII IN VITRO koja je odigrana u Novom Sadu u Pozoristu mladih 2. novembra 2007. godine.
LAKI PINGVINI su napravili svoju lepu karijeru i izdigli su se od nivoa demo benda jako visoko.

01 Ventilator 202 (spica)

02 REX ILUSIVI Zla kob

03 Sta se vidi kroz durbin Zeli da ga zaboravi

04 PARTIBREJKERSI Radio utopija

05 BERLINEN STRASSE Maske

06 MISKO PLAVI Hemija

07 PETAR I ZLI VUCI Moronii

08 39 LEGIJA Smisao

09 ZAK Kosmicka balada

10 LAKI PINGVINI Mozda mozda

11 VIA TALAS Ti

DEMO Ventilator 202

PRED VAMA JE KONCERT PRLJAVOG KAZALIŠTA ODRŽANOG NA RADIJU RVG, IZ RAZLOGA ŠTO JE PRAVI KONCERT ZAKAZAN NA STADIONU NK DINAMO BIO ZABRANJEN OD STRANE VLASTI. ZAŠTO JE ZABRANJEN, TO STVARNO NE ZNAMO JER JE REPERTOAR BIO STROGO POSVEĆEN DOMOVINSKOM RATU ŠTO SE VIDI IZ SPISKA PESAMA.
KONCERT JE ODRŽAN 02. OKTOBRA 1993. G. NA RADIO-STANICI RVG, I MISLIMO DA JE ODLIČNO ODSVIRAN I DOBAR SNIMAK. KASETA JE IZDATA U VEOMA OGRANIČENOM TIRAZU, STO OVAJ SNIMAK CINI DOSTA RETKIM I VREDNIM ZA AUDIOFILE...

01 mojoj majci (ruza hrvatska) (uzivo)
02 pet dana ratujem subotom se zaljubljujem (uzivo)
03 Marina (uzivo)
04 tu noc kad si se udavala (uzivo)
05 ma kog me boga za tebe pitaju (uzivo)
06 kise jesenje (uzivo)
07 kao ja da poludis (uzivo)
08 heroj ulice (uzivo)
09 lupi petama (uzivo)
10 uzaludan vam trud sviraci

Omot